Škoda 125 godina: Ključne promene

Bravara Vaclava Laurina i tri godine mlađeg prodavaca knjiga Vaclava Klementa spojila je strast za biciklizmom i želja za proizvodnjom vlastitog bicikla, napravljenog od najboljih dostupnih materijala, visokokvalitetnih, izdržljivih, a opet pristupačnih. Proizvodnju su započeli pred Božić 1895. godine u maloj radionici u Mladoj Boleslav sa pet zaposlenih. Samo godinu dana kasnije u ponudi su imali pet modela bicikala SLAVIA u čijoj proizvodnji je učestvovao 21 zaposleni. Ali to je bio samo početak brojnih novih modela i usluga za kupce.

Dvojica osnivača ubrzo su poželeli više od širokog spektra bicikala, od modela za decu i žene do modela za dve osobe, bicikala sa lančanim sistemom ili osovinskim pogonom, pa čak i tricikla za prevoz robe. 1899. godine zamenili su sistem pedala sa kompaktnim benzinskim motorom. Nakon mukotrpnog eksperimentisanja, talentovani tehničar Laurin postao je prvi na svetu koji je podesio idealni položaj napajanja na donjem delu okvira. Od samog početka kupci su mogli da biraju između dva dizajna koji nude snagu od 0,9 kW ili 1,3 kW.

Na vrhuncu razvoja LAURIN & KLEMENT motocikala, konstruktori su pokrenuli još jednu, doslovno revolucionarnu promenu – proizvodnju sopstvenog automobila. Lagan, ali brz, novi automobil nazvan L&K VOITURETTE A imao je dvocilindrični 1-litarski motor koji je mogao da postigne maksimalnu brzinu od 40 km/h. Kao i motocikli, i automobil se dobro prodavao u zemlji i inostranstvu. Ubrzo nakon toga, konstruktori kompanije dizajnirali su četvorocilindrične i luksuzne osmocilindrične motore, a L&K automobili su nizali uspeh za uspehom, kako u segmentu prodaje tako i na trkačkoj stazi. Brend je postao najveći motorni poduhvat u Austrougarskom carstvu. Kao i kod razvoja motocikala, kompanija se oslanjala samo na sopstveni razvojni rad za proizvodnju automobila pre nego za proizvodnju pod licencom.

Nakon dve decenije ekspanzije, kompaniju su uzdrmale posledice Prvog svetskog rata i kolaps tradicionalnih tržišta, uključujući i domaće tržište, koje se od carstva od 53 miliona ljudi smanjilo na Čehoslovačku Republiku sa jednom petinom celokupne populacije. Takođe, proizvodnju u fabrici je paralizovao požar. Svi ovi faktori doveli su do odluke da se pronađe strateški partner. LAURIN & KLEMENT našli su jednu od najvećih firmi za mašinstvo i naoružanje u Centralnoj Evropi, giganta ŠKODA iz Plsena sa francuskim suvlasnicima. Formirano je partnerstvo koje je bilo od koristi za ove kompanije. Krilata strelica na logotipu simbolizovala je brzinu i napredak, što je bilo idealno za motornu proizvodnju u Mladoj Boleslav.

Od 1927. do 1929. godine postavljeni su temelji efikasnih proizvodnih linija, koje su koristile standardizaciju, sa delovima koji se mogu koristiti za više vozila i specijalizaciju, a zaposleni su se fokusirali na određenu aktivnost. Najmodernija proizvodna linija u Čehoslovačkoj inspirisala je SAD i bila je namenjena novoj generaciji automobila ŠKODA. Počela je sa radom neposredno pre Wall Street pada. Detaljna i temeljna transformacija kompanije sprečila je izbegavanje kolapsa koji je pogodio mnoge konkurente kompanije. Nekoliko godina kasnije ŠKODA je čak izašla jača iz krize.

Radikalna modernizacija proizvodne tehnologije omogućila je povećanje kapaciteta fabrike, a poboljšanje efikasnosti sledio je još jedan korak, razvoj potpuno nove generacije automobila. Progresivni dizajn doneo je značajno smanjenja težine vozila, što je omogućilo uštedu stotine kilograma materijala i donelo druge pogodnosti poput manje potrošnje goriva, nižu cenu, sporije trošenje guma i bolje upravljanje. Porodica automobila ŠKODA POPULAR, RAPID, FAVORIT i SUPERB izgrađena je na centralnoj šasija osnovi koja je zamenila konvencionalni pravougaoni okvir koji podseća na horizontalne merdevine. Fiksne osovine zbog kojih su točkovi odskakali na neravnim površinama omogućili su nezavisno vešanje koje je postalo standard čak i kod najjeftinijih modela brenda.

Motorna proizvodnja u Mladoj Boleslav postala je javno preduzeće pre Drugog svetskog rata, što je donelo dodani izvor novca za investicije. Ali nakon rata, velike industrijske, finansijske i druge kompanije bile su nacionalizovane u Čehoslovačkoj, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama. Takođe, firma je preimenovana i od 1. januara 1946. godine zvanično ime je bilo AZNP, što se odnosilo na Nacionalni automobilski zavod za proizvodnju automobila (državna firma). Sve važne odluke o investiranju, proizvodnji, cenama i drugim ključnim segmentima poslovanja donosila je država.

1952. godine uvedena je jedna od najvećih promena u tehnologiji AZNP proizvodnje, što je uklonilo veliku prepreku za masovnu proizvodnju. Nakon skoro pola veka, prestala je da se koristi drvena konstrukcija za automobile. Kompletna metalna konstrukcija zavarena od presovanih delova lima prvi put je korišćena kod modela ŠKODA 1200, što je bio vrhunac četvorogodišnjeg intenzivnog razvoja. Dizajn karoserije se takođe promenio sa povećanjem unutrašnjosti. Pored putničkih vozila razvijana su laka komercijala vozila, uključujući vozila hitne pomoći koja su se proizvodila u fabrici Kvasiny.

Novi deo proizvodnog pogona u fabrici u Mladoj Boleslav zvanično je otvoren u martu 1964. Opremljen je najsavremenijim tehnologijama koje su omogućile povećanje godišnje proizvodnje sa oko 40.000 vozila na 100.000 i više. Međutim, i sam proizvod je kompletno remontovan. Klasičan dizajn sa motorom postavljenim u prednjem delu i napajanjem zadnjih točkova pomoću duge osovine, zamenjen je kompaktnijim, jednostavnijim i laganijim dizajnom „sve u zadnjem delu“. Prostor ispod prednje haube mogao se iskoristiti za prtljag. Veća težina na pogonskim točkovima donela je prednosti, na primer, tokom kretanja uzbrdo po snegu, i tako je rođen model ŠKODA 1000. Dizajn sa motorom u zadnjem delu proizvodio se sve do 1990. godine.

Nije preterano reci da je 1987. došlo do revolucionarne promene u istoriji kompanije. Novi model FAVORIT sa modernim dizajnom udovoljio je zahtevima kupaca čak i na najzahtevnijim tržištima. Pozicioniranje motora i menjača na prednje pogonske točkove bilo je u skladu sa trendovima tog perioda. Takođe, to je omogućilo veći broj verzija modela i motora. Ovu potpuno novu generaciju ŠKODA vozila predvodili su FAVORIT hatchback, FORMAN combi i PICK-UP komercijalno vozilo. Oni modeli su bili rezultat sopstvenog razvoja kompanije, uz poseban doprinos specijalizovanih firmi sa kojima je kompanija sarađivala, uključujući Porsche ili italijanski dizajn studijo Bertone.

Pad gvozdene zavese 1989. godine doveo je do fundamentalnih društvenih promena, a centralizovana planska ekonomija Čehoslovačke postala je stvar prošlosti. Započeo je težak proces privatizacije. U prvoj fazi je država kao vlasnik pokrenula transformaciju kompanije od javnog do privatnog preduzeća, koje bi ojačao snažni strateški partner. Najbolja ponuda, koja je garantovala očuvanje tradicionalnog češkog brenda ŠKODA i sopstvenog razvojnog sektora, došla je od kompanije Volkswagen, koja je tada bila najveći proizvođač automobila u Evropi. Sporazum je konačno potpisan 16. aprila 1991. Tokom narednih devet godina, Volkswagen je došao do 100% udela u kompaniji. Do tada je ŠKODA obim proizvode bio 2,5 puta veći od obima proizvodnje iz perioda pre privatizacije.

ŠKODA je odgovorila na rastuću popularnost sportskih terenskih vozila, poznatih kao SUV, razvijajući odličan i uspešan YETI model u proleće 2009. Konstrukcija modela je bila zasnovana na popularnoj liniji OCTAVIA, tačnije na OCTAVIA SCOUT šasija platformi. Uspeh modela YETI pratili su i drugi SUV modeli sa logotipom krilate strelice: ŠKODA KODIAQ (2016), KAROQ (2017) i KAMIQ (2018). U pravljenju SUV modela, ŠKODA je crpela dugogodišnje iskustvo još od davne 1966. godine kada je kompanija učestvovala u projektu koji je pokrenuo njen predstavnik na Novom Zelandu, kada je kreiran robustni model TREKKA, zasnovanu na tadašnjem modelu OCTAVIA Super.

ŠKODA je Simply Clever kompanija za najbolja rešenja za mobilnost, koja punom brzinom napreduje ka digitalnoj transformaciji celokupnog poslovanja, intenzivira svoje aktivnosti u industrijskoj revoluciji 4.0 i razvoju povezanih vozila. U isto vreme, ŠKODA otvara saradnju sa gradovima u pogledu pametne mobilnosti i mikro mobilnosti. Iz tog razloga ŠKODA je osnovala ŠKODA AUTO DigiLabs. Kreativni centri sa sedištem u Pragu, Pekingu, Tel Avivu i Pune u Indiji su fleksibilne platforme koje istražuju i razvijaju nove poslovne modele i rešenja za mobilnost. U saradnji sa start-up kompanijama, ŠKODA AUTO DigiLab je razvila, na primer, aplikaciju Citymove ili projekat za deljenje automobila HoppyGo ili platformu za deljenje skutera BeRider. Digitalizacija je takođe dovela do promene kulture u okviru ŠKODE, koja ne uključuje „samo“ digitalizaciju trenutnog proizvodnog procesa, sa sve većom upotrebom automatizacije i veštačke inteligencije. ŠKODA se transformiše od masovnog proizvođača automobila u pružaoca sveobuhvatnih usluga mobilnosti.

U Mladoj Boleslav tradicija razvoja i proizvodnje motora za unutrašnjim sagorevanje doseže sve do 1899. Originalnom motoru na gorivo - benzin - postepeno su se pridružili dizel motori, pa čak i motori na gas drveta i gas uglja, dok je moderna era donela alternativna goriva - LPG i komprimovani prirodni gas, poznat kao CNG. ŠKODA eMobility era je započeta 2019. godine, što je poseban događaj u istoriji kompanije. Lansiranje modela SUPERB iV i CITIGOe iV označio je početak i sada postupno elektrificiramo celokupnu liniju modela. Nakon svetske premijere nove generacije modela OCTAVIA u novembru 2019. usledila je i plug-in-hibridnu verzija. ŠKODA će 2020. predstaviti ŠKODA ENYAQ, prvi potpuno električni model zasnovan na Volkswagen Group MEB platformi. Takođe, ŠKODA će do kraja 2022. godine predstaviti više od deset električnih modela. U okviru iV pod-brenda, ŠKODA za ove automobile razvija kompletan ekosistem za kupce, pružajući im inteligentnu funkciju pretraživanja za pronalazak stanica za punjenje, zidne kutije za praktično punjenje kod kuće i ŠKODA e-Charge karticu za jednostavno punjenje automobila na putu.