Ovde se rađaju budući Škoda automobili. Zavirite u tajnu radionicu za modeliranje.

Širok opseg

Pored baze za modele od gline, ovde se stvaraju i takozvani tvrdi modeli. Ovi modeli su napravljeni od relativno čvrstog materijala i ne očekuje se da će pretrpeti značajne promene oblika tokom proizvodnje i završetka modela. Jedan od prvih modela nastalih tokom procesa razvoja automobila je ergonomski model enterijera, na kome programeri testiraju pristupačnost kontrolnih funkcija i pristupačnost celokupnom unutrašnjem prostoru.

U saradnji sa dizajn odeljenjem izrađuju se i tzv. modeli proporcija. Ovi modeli su izrezbareni od poliuretanske pene i koriste se za procenu oblika automobila koji se razvija. Obično imaju mat završnu obradu. „Radimo veoma brzo na njima; od trenutka kada dobijemo konačne podatke do završetka modela, često prođe samo nekoliko radnih dana“, napominje Pavliček. Za efikasan rad sa velikim modelima automobila, postoji šest stanica za mlevenje: tri velike za mašinsku obradu celih modela u razmeri 1:1 i tri manje za proizvodnju pojedinačnih komponenti.

Tačnost je izuzetno važna za modele, zbog čega imaju merni centar u modelarnici Tehničkog razvoja

Drugi zadatak koji radionica treba da savlada je izrada modela enterijera za procenu boja i materijala. „Da bismo postigli odgovarajući dekor, delove premažemo specijalnom folijom, a delove i cele modela sami farbamo“, objašnjava Pavliček. Radionica za modeliranje ima čak i sopstvenu farbaru. Vrhunac dizajnerskog rada su posebni modeli za konačnu procenu dizajna. Ovi modeli mogu čak biti i pokretni, potpuno su ofarbani, a njihovi farovi i druge komponente svetle tačno onako kako bi trebalo da budu u finalnom automobilu.

 „Možemo sami da proizvedemo praktično sve komponente“, dodaje Pavliček. Na primer, pojedinačni delovi farova se uglavnom kreiraju pomoću 3D štampanja. Proces počinje sa jasnom verzijom, a boja farova se dodaje zatamnjenom bojom. Oblici, pristajanje i optička svojstva se ručno podešavaju, a poliranje jednog dela ponekad traje čitavu smenu. To je veoma precizan rad.

U radionici modela mogu se isprobati različite varijante vizuelnih delova na nadolazećim automobilima

Ali obim radionice modela ne prestaje tu. Ima sopstvenu operaciju za obradu metala sposobnu da obrađuje čak i blokove motora. Ovde se izrađuju pojedinačni metalni delovi za čitave modele, kao i delovi prototip modela za testiranje prototip automobila. Ovde se čak prave neki delovi za Škoda Motorsport.

Radionica za modeliranje takođe priprema modele za testiranje u aerodinamičkom tunelu. Na osnovu zahteva razvojnog odeljenja kreira se nekoliko varijanti delova koji utiču na aerodinamiku. Dizajneri tada moraju da smisle kako da osiguraju da se ovi delovi mogu lako i brzo zameniti, a da i dalje izdrže velike brzine vazduha u tunelu. „Razlog je taj što rad u tunelu mora biti što vremenski efikasniji“, objašnjava Pavliček.

Kod modela sve mora da stane, važan deo rada sa njima je provera dimenzija ili možda usklađivanje spojeva

Kada je reč o kompletnim modelima, najkomplikovaniji zadatak uključuje dve vrste kontrolnih modela. Prvi je FKM (model za kontrolu površine) model koji se koristi za procesno orijentisano brzo projektovanje površina, drugi je tzv. DKM (model za kontrolu CAD podataka) model upravljanja podacima, koji je već konačan model koji ispunjava znatno strože kriterijume u pogledu tačnosti od serijskih automobila. Svaki zazor, svaki deo, mora tačno da se uklapa u tolerancije od delića milimetra. Ovi modeli su fino podešeni u koordinaciji sa nekoliko drugih odeljenja, od tehničkog razvoja do dizajna, proizvodnje i kvaliteta. Rezultat su konačni podaci koji se koriste za proizvodnju proizvodnih auto delova i kompletnih vozila. Na primer, ovi podaci se koriste za proizvodnju kalupa za štancanje za panele karoserije, kalupe za brizganje unutrašnjih delova i za naručivanje delova od dobavljača.

Tačnost i saradnja

Drugi važan zadatak u radionici modela je merenje pojedinačnih delova i kompletnih automobila. Za to imaju specijalizovani centar sa vrhunskom opremom. Manja odstupanja od traženih vrednosti se često mogu ispraviti pre farbanja delova. „Prvo farbamo delove prajmerom i obrušavamo ih na tražene vrednosti. Sve sastavljamo, merimo, fino podešavamo i učvršćujemo tako da se pojedini delovi modela i celina savršeno uklapaju. Zatim rastavljamo model, farbamo, poliramo delove i ponovo sastavljamo u celinu“, opisuje Jaromir Pavliček.

Možda donekle neočekivani pomoćnik modelarima je papirna traka, koja pomaže da se istaknu ivice.

Među najsloženijim modelima je Enyaq prikazan na fotografijama. Automobil se ne razlikuje od serijskog vozila, a model je čak dobio i prelepu novu metalik boju Olibo Green, koja izgleda zapanjujuće na automobilu.
 
Uopšteno govoreći, iako bi rad u radionici za modele na prvi pogled izgledao kao kombinacija vajanja i sklapanja plastičnih modela automobila, preciznost je ključna. To je ključno na svakom koraku, jer će svako odstupanje u osnovi modela biti pojačano u konačnom rezultatu. Zbog toga na ovim tajnim modelima radi oko 80 ljudi različitih profesija: programeri, dizajneri, mašinski inženjeri, tehnolozi i modelari koji dovršavaju modele. Kao i uvek, saradnja je neophodna. I to nije samo u okviru radionice za modeliranje; to je u okviru svih sektora proizvođača automobila, a radionica služi potrebama kompanije. Ovo je bukvalno mesto gde se mnogi delovi slagalice spajaju da bi stvorili proizvodni automobil.

Komponente modela se izrađuju ručno, na primer delovi farova se prave na 3D štampaču i modelari moraju da ih poliraju, boje i kompletno sastave, a zatim se sklapaju u model

Možda već spremaju vaš sledeći model.