Octavia je naš porodični favorit
Za osećaj slobode i prostranstva koje se otkriva svakim pređenim kilometrom važno je imati partnera koji nema osećaj da život počinje onda kada se negde stigne, već zna da se život dešava tokom kretanja. Naša Škoda Octavia sada ispunjava taj prostor kao porodični favorit.
23. 7. 2024 ModeliDok sam odrastala često smo se šalili kako nam je životni favorit trenutak u kom zatvaramo vrata od naše Škode Favorit, koju je moj otac čuvao i negovao kao člana porodice, priča nam naš svakodnevni istraživač Marija. Brat i ja smo obožavali svaki momenat u kojima smo kretali na izlete i putovanja, a užurbana atmosfera se širila kroz kuću još dan ranije, kada je mama spremala pitu, bez koje nije moglo da se zamisli vreme u kolima koje bi trajalo duže od dva sata. Za razliku od mene, moja mama nije vikala “Masne su vam ruke!”, te kada se setim detinjstva prve slike su mi guranje sa bratom oko polovine zadnjih sedišta i ukus sitnog sira.
Sigurna sam da treba da budem zahvalna svojim roditeljima na tome što su mi najmilija sećanja vezana za tatin odnos prema vidikovcima i iznenadno zanimljivim imenima naselja ili mogućih prizora usput, jer on nikada nije bio od onih koji putovanje doživljavaju kao kretanje od tačke A do tačke B. Slova između A i B su se iznenada pojavljivala čim bismo se udaljili od grada.
Naša Škoda Octavia sada ispunjava taj prostor kao porodični favorit, a drugačije vreme u kom živimo i naša deca rastu, trudimo se da ukrotimo najpametnije, te da pametne uređaje ostavimo u rančevima i iskoristimo svaki trenutak sreće koju donosi udaljavanje od navika i svakodnevice.
Dok stojim u kuhinji i bavim se svojom pitom (nikad ukusnom kao maminom) unapred smišljam teške reči za “Na slovo na slovo”, igru koja se uvek igra u kolima, nadajući se da će i oblaci poslužiti za igru asocijacije koju svi obožavamo, osim mog muža koji svaki put pokušava deci da objasni da nije moguće okretati se tokom vožnje, bez obzira na to što Octavia nekad deluje kao da vozi sama.
Kada smo se prošle godine oduševljavali izumima i zakonima fizike u Muzeju nauke i tehnike u Barseloni, odlučili smo da nam za uspomenu posluži džepni leteći zmaj kog smo pronašli u suvenirnici muzeja. Sada već svi znamo da kada negde krenemo na izlet, a posebno na letovanje, džepni zmaj zvani Đura putuje sa nama.
Dogodilo se čak da, jezdeći neosetno ka jugu Sitonije, ugledamo neverovatan proplanak, a vetar je bio, pa taman, kao i proširenje na putu gde smo parkirali. Tu fotografiju smo uramili. Makedonska brda, sparušena trava, nas četvoro sa onim sjajem koji se ima kada putovanje tek počinje, i džepni zmaj koji ne zna da je samo džepni, visoko raširenih krila, a fotografija slikana telefonom oslonjenim na šoferku naše Škode.
Za osećaj slobode i prostranstva koje se otkriva svakim pređenim kilometrom važno je imati partnera koji nema osećaj da život počinje onda kada se negde stigne, već zna da se život dešava tokom kretanja. Dok o tome razmišljam zahvalna sam na tome što imam oba partnera koja su neophodna za to, jer naš auto, za koji kažu da je “švajcarski nož na točkovima” udobnošću nam pruža neophodno tlo za maštanje, a sigurnošću nam daje obavezan mir.
I onda je meni lako da se pakujem pevušeći, kada znam da sa svakim zatvaranjem vrata počinje sakupljanje gradivnog materijala od kog se prave najjače uspomene.
Octavia u letnjoj avanturi
