,,VOZIM VETERANA DO PRODAVNICA. NE TREBA MI DRUGI AUTOMOBIL.’’

Automobil je osvojio nagrade na izložbi veterana Concours d’Elegance u dvorcu Bensberg u Nemačkoj, gde je uvršćen među 40 najboljih eksponata, kao i na izložbi klasičnih automobila u Esenu. Takođe je redovni učesnik klasičnih izložbi automobila u Češkoj. Prema informacijama iz ŠKODA arhive napravljeno je samo 101 komad ŠKODA RAPID OHV sportskih automobila, tako da je ova zelena lepotica u savršenom stanju izuzetno cenjen klasičan automobil.

Ali ovaj automobil ne provodi vreme samo u raskošnim dvorištima palata i pod odsjajem izložbenih reflektora: podjednako je kod kuće na parkinzima supermarketa, a jednom je korišćen za prevoz testere za drva, dok mu je najčešća ruta tri sata vožnje od Praga do bajkovite južne Češke, gde vlasnik ima vikendicu.

Miroslav Strouhal iza volana njegovog RAPID OHV

“Vozim ovaj automobil jer je jedini koji imam“, objašnjava vlasnik. „Zašto bih želeo drugi automobil? Čitav život se vozim tramvajem i vozom na posao, a vožnja automobila u Pragu me nervira“, smeška se elegantni gospodin koji je došao u retro odeći da se fotografiše. „Ako treba negde da se odvezem, moj RAPID će me odvesti tamo.“

RAPID za zahtevnog kupca

Neobična priča ovog automobila započeta je 1940. godine, kada je napravljen u ŠKODA fabrici u Mladoj Boleslav. Pretpostavlja se da je automobil naručio bogati kupac, jer je ŠKODA RAPID OHV bio poseban. Glavne razlike između verzije OHV i originalnog modela RAPID, prostranog i praktičnog automobila za kupce srednje klase koji su sebi mogli da priuštite ovaj automobil tridesetih godina prošlog veka, bile su modernizovana karoserija - koja je u to vreme bila opisana kao futuristički izgled, kao i snažniji motor. 

Renoviran ŠKODA RAPID OHV

Umesto četvorocilindričnog 1,4-litarskog bočnog motora od 31 konjske snage, ova verzija imala je 1,6-litarski motor sa gornjim ventilom koji isporučuje 42 KS. Sa standardnim trostepenim menjačem, najveća brzina bila je 110 km/h. Na pločici sa tehničkim podacima na automobilu Miroslava Strouhala napisana je snaga od 46 KS i najveća brzina od 120 km/h. U tom periodu fabrika je mogla da vrši razne modifikacije po narudžbini, pa čak i ako se ne pominju ni u jednoj enciklopediji, automobili sa ovim specifikacijama definitivno su pravljeni za kupce u Čehoslovačkoj.

Umesto standardnog 1,4-litarskog motora od 31 konjske snage, ova verzija RAPIDA je opremljena 1,6-litarskim OHV motorom koji je isporučivao 42 KS.

“Istraživao sam ovo. Jedan poznanik je u arhivi otkrio da je nekoliko automobila imalo veću izlaznu snagu - očigledno su to bile verzije sa modernizovanim telom i kabrioleti. Bila je to fabrička modifikacija, koja je možda podrazumevala ponovno bušenje usisnog i izduvnog sistema“, objašnjava vlasnik.

Cherchez la femme

Gospodin Strouhal nije ni pomislio da bude kolekcionar kada je 1978. godine kupio svoj RAPID OHV. To je bio automobil sa kojim se prethodni vlasnici nisu dobro ponašali. Takođe, klasična automobilska scena jedva je cvetala u socijalističkoj Čehoslovačkoj 1970-ih. Ljudi su na putevima vozili stare automobile zato što nisu imali šansu da kupe drugi automobil.

I to se odnosilo na gospodina Strouhala: nije imao novca na pretek, a trebao mu je i želeo je nekakav automobil. I kako to obično biva, sve je bilo zbog ljubavi. Ne zbog ljubavi prema klasičnim automobilima, već zbog ljubav prema devojci jer mu je bio potreban prevoz da bi je video. I pošto mu se žurilo, pristao je da kupi automobil koji mu nije bio prvi izbor. Zaista je želeo RAPID, ali standardni model, kakav je imao njegov otac. Ali onda je video poverljivi oglas za verziju OHV.

“Sasvim slučajno sam naišao na ovaj automobil. Bio sam ozbiljan u vezi sa devojkom, pa sam ga zato kupio. Devojka je postala moja žena. Danas je ona baka, ja sam deda, a automobil je veteran“, kaže gospodin Strouhal sa osmehom.

Delovi izliveni na šporetu

Nedugo nakon što je kupio automobil, završio je u jarku tokom parkiranja, a čitav prednji deo je udubljen. Ali oduševljeni mladi vlasnik nije hteo da dozvoli da ga preterano zabrinjava neki udubljeni metal. Znao je i pre toga da automobil treba da popravi i procenio je da će mu za posao biti potrebno pet letnjih odmora. Dosta delova se moglo naći na otpadu, a kao obučeni monter bio je uveren da može i ostalo. Što se više udubljivao u obnavljanje automobila, želeo je da ima više delova u savršenom stanju. Na kraju je njegov rad na automobilu trajao trideset godina. 

Miroslav Strouhal je kompletno renovirao automobil od motora i osovina do karoserije.

Romantična priča pretvorila se u sagu neverovatne posvećenosti i ambicije, kao i snalažljivosti i bezgranične energije. „U potpunosti sam ga remontovao, od motora do osovina i karoserije. Čuvao sam sve što se moglo spasiti, ali sam takođe napravio i nove pragove, drvene delove i delove od lima. Napravio sam čak i nove delove zupčanika i izlio upravljački mehanizam. Prvi put nije uspelo i morao sam da pravom neke delove na šporetu kod kuće. Jednom je tokom pripreme materijal prsnulo na supu koja se kuvala na drugoj ringli“, seća se kroz smeh. 

Gospođa Strouhalov je takođe dosta pomogla. „Pomogla mi je kako god je mogla, a danas idemo zajedno na izložbe klasičnih automobila. Ona vodi računa o našoj odeći kako bi bila sigurna da se podudara sa periodom. Jednom smo čak osvojili nagradu za najmoderniju odeću.“

Ali gospodin Strouhal takođe se okrenuo složenijim operacijama. Prethodni vlasnik je instalirao četvorostepeni menjač kako bi automobil bio tiši, ali danas automobil ponovo ima originalni trostepeni menjač. Može se pohvaliti čak i originalnim detaljima poput podesive zavese na zadnjem staklu i zaštite ispred hladnjaka kako bi se zimi brže zagrevao motor.

Zaštita na kabl ispred hladnjaka kako bi se automobil zimi brže zagrevao

Na automobilu ima samo nekoliko neoriginalnih delova: na primer, indikatorska svetla iz perioda koja se lako mogu ukloniti, ali koja nisu originalna. Kada je napravljen, automobil je imao samo male signalne znake koje nije lako primetiti u današnjem prometnom prometu.

“Kako ovaj automobil koristim za svakodnevnu vožnju, takođe sam instalirao dnevna svetla koja su neupadljivo postavljena ispod glavnih farova. A ako su mi tokom noći potreban svetla za vožnju unazad, mogu da izvadim magnetni reflektor iz prtljažnika i prikačim ga na branik “, kaže on, pominjući neke suštinske karakteristike današnjih puteva.

Instrument tabla sa Mende radio aparatom

Može čak i da sluša muziku dok vozi. Prvi vlasnik je ugradio u RAPID radio sa ventilima koje je proizvela firma Mende, a koji je u to doba bio vrhunac luksuza. I dalje funkcioniše, a u savršeno renoviranom enterijeru muzika sa radio stanica zvuči kao pucketanje gramofonske ploče u crno-belom filmu.

Putovanja u Alpe ili hipermarket 

Radove na renoviranju je završio 2010. i počeo da uživa u plodovima svog truda. Nakon deset godina prešao je 24.600 kilometara u svom ŠKODA RAPID OHV iz 1940. godine. Preko zime drži automobil zaključan u garaži, ali ga svakog leta izveze da bi se odvezao do svoje vikendice u južnoj Češkoj. Ovo nije neka vrsta povorke, već praktično putovanje sa prostranim enterijerom prepunim namirnica za celo leto. Najdalje je vozio automobil do Švajcarske, kada je ostvario svoj san o putovanju u Alpe.

“S vremena na vreme moramo u kupovinu. A jednom sam čak u autu prevozio testeri za drva. Kad su ljudi u prodavnici „uradi sam“ videli gde planiram da je stavim, skoro su odbili da mi pomognu! Morao sam da ih ubedim da ću da postavim nekoliko dasaka i ćebadi u automobil kako bih bio siguran da se ništa ne ošteti“, smeje se ponosni vlasnik.

Enterijer automobila nakon renoviranja

Kada vozi automobil za fotografisanje, jasno je da to savršeno može da podnese. Ne plaši se da ubrza i ide u korak sa osam decenija mlađim automobilima. Kako kaže, ne želi da uspori sve ostale: dobar vozač je pažljiv prema ostalim učesnicima u saobraćaju. Kada je napravljen njegov automobil, saobraćaj se uveliko razlikovao od današnjeg, tako da nema kočnice kao moderni automobili. I ne putuje lagano, jer mu je prtljažnik uvek pun gomile rezervnih delova ukoliko je potrebno da popravi auto na putu.

“Pored originalnog rezervnog točka, u automobilu držim i zatvarače, zavojnicu, svećice, klinasti remen i mnoštvo alata. Nošenje rezervnih delova sa nekada je bilo uobičajeno. I moram da prihvatim da moj RAPID nije nov, ali mi i dalje pruža veliko zadovoljstvo i imam osećaj da automobil uživa u vožnji na putevima “, zaključio je Miroslav Strouhal.

ŠKODA RAPID OHV