Nezaboravna Kamiq pustolovina

Uvek nas leto tera na pokret, podsećajući nas na to da imamo toliko toga što nismo još doživeli. I onda odlučimo da prva dva slobodna dana provedemo u istraživanju novih lepota, za koje kada čujemo od drugih, pomislimo: „Zašto ja to ne radim? Sve to postoji, na tri sata udaljenosti???“. Ovo je Škoda Kamiq nezaboravna pustolovina.

9. 7. 2024 Modeli Kamiq

Leto. Topli sunčevi zraci. Lepršavost. Uvek nas leto tera na pokret, podsećajući nas na to da imamo toliko toga što nismo još doživeli. I onda odlučimo da prva dva slobodna dana provedemo u istraživanju novih lepota koje izgledaju potpuno drugačije od standardnog okruženja i za koje kada čujemo od drugih, pomislimo: „Zašto ja to ne radim? Sve to postoji, na tri sata udaljenosti???“. Ovo je Škoda Kamiq nezaboravna pustolovina.

Naš Škoda svakodnevni istraživač je čuo da je za ove lokalitete najbolje izbeći vikend, te se poklopilo da jedan petak, u kom nema nameru da ’’kuva’’, već da provede vreme u društvu sa drugačijim ’’loncima’’ nego inače, da napuni ranac grickalicama i dozvoli Škoda Kamiq da vodi, pravo do Rosomačkih lonaca!

Jutro je bilo ono pravo za put: ni pretoplo, ni sparno, uz po koju ptičicu koja daje dobar ritam. Kada god kreće negde dalje, primetila je, nekako odsečnije zalupi vratima od gepeka (ne ljuti se Škoda Kamiq), i taj zvuk je počeo da je asocira na uzbudljiv dan koji predstoji.

Unosi lokaciju u GPS, 3h 49 minuta. Zato kreće u 7 sati, i zato doručkuje u kolima, što se trudi da izbegne, ne zato što je preuredna i ne sme ni da kine u automobilu, ali obožava kada Kamiq čist. U redu, čak ne potrebno da se stave nazuvice na cipele, mada, priznaje, nekada mašta o tome.

Rosomački lonci su na istoku Srbije, u blizini sela Slavinje, na 30 kilometara od Pirota. Napravila je samo jednu pauzu usput jer je zaboravila da skuva kafu i sipa u termos, i stigla je do sela nekako neosetno. Plejlista koju ima za vožnju, Massive attack, Air, Haevn, čini da se ponekad uz te zvučnike i te zvuke, ne oseti vožnju ni do Madagaskara.

Parkirala je auto u selu, na parkingu koji je toliko pun da je bilo jasno da je na pravom mestu. Put do Lonaca je jasno obeležen, i zahteva šetnju od 15-ak minuta kroz predivne pejzaže Stare planine. Rosomački lonci su klisura Rosomačke reke, i ova čarolija je nastala usecanjem vodenog toka u okolne stene. Kada je stigla, morala je duboko da udahne, eto, toliko je nestvarno! Zvuk, boje, prizor, veličanstvenost! Kao vodena kraljica pred svojim ogromnim vodenim dvorcem.

Kada se nađete pred ovakvim prizorom kao da se sve utiša. I lepota, i silina, i nežnost deluju kao da su moguće odjednom. Dugo je stajala prikovana, dok nije osetila da je gladna, i rešila je da se vrati u auto i nađe topli dom za ostatak dana, odnosno Topli Do, do kog je bilo potrebno nešto više od sat vremena! Čula je da se ovo selo nije menjalo poslednjih 100 godina, i da je šetati kroz njega kao put kroz vreme. Kuće od blata i slame su česta, ali prodavnice nisu, pa se obavezno za to pripremite. U centru sela postoji kuća u kojoj jedna žena kuva za planinare i ostale turiste, ako za njih ostane, a danas srećom jeste i bila sam sigurna da bolji gulaš nikada nije probala.

Bez namere da sebi pripiše neki pridev, budući da sve ovde godine nije videla ove lepote, ali put je dalje vodi ka vodopadu Tupavica! Smeštaj je našla u planinarskom domu u selu Dojkinci, gde se ostavljaju automobili koji nisu pogodni za planinske puteve, ali moja Škoda Kamiq to svakako jeste! Kada se odmorila, lagano je krenula makadamskim putem od oko 4 km, do gotovo samog vodopada. Mostić i drveni stolovi su jasan znak da ste stigli. Kažu da je ovaj vodopad najbogatiji vodom u proleće i jesen, ali ni danas nije zakazao. 15 metara visok, kažu da je još lepši zimi kada se zaledi. Upisano u Škoda dnevnik predstojećih avantura!