BICIKLISTIČKA PATROLA: Stazama zdravlja i slavnih predaka
Leto je stiglo u punom svom zamahu, pa smo tako i mi na krilima sunca i lepih dana, pauzu između dve klasične patrole do mora, iskoristili za još jedno putovanje na biciklu. I ovog puta smo primenili oprobani recept koji je spoj zdravlja i (sa)znanja. Namerno, jer ceo koncept ciklo-turizma i jeste više od pedaliranja. On je doživljaj i spoznaja, i duhovna i fizička, naše okoline iz jednog novog ugla, slobodnog i nezavisnog, kako bajkeri vole da kažu. Na patrolu smo krenuli u društvu naših proverenih profesionalaca pod čijim budnim okom smo se otisnuli kroz Kolubarski okrug. Da budemo precizni, najveći deo našeg kruga prolazi teritorijom opštine Mionica, simpatične varošice podno Divčibara.
Osnov je u dobroj pripremi
Kako bismo uspešno stigli do planiranog cilja (krug od tačno 68,8 km), i ovog puta smo dužnu pažnju posvetili pripremi. To je pre svega značilo da na naše patrolno vozilo škoda „oktavija“ moramo montirati adekvatne nosače za bicikl, jer od Beograda do Mionice, gde je polazak i završetak kruga, ipak moramo preći oko 90 km. Tim koji pobeđuje nismo menjali, pa su osim Mladena kao predstavnika redakcije, u njemu ponovo bili i naši prijatelji, ujedno i biciklistički vodiči Ivan Stević (četvorostruki učesnik olimpijskih igara) i Vladimir Savić (trener disciplina izdržljivosti). Nakon što smo postavili bicikle u specijalan Tule nosač (pri izboru nismo imali dilemu jer kompanija Tule je odavno lider kada je reč o proizvodima poput krovnog kofera ili nosača za skije ili bicikl) usledila je druga faza koja je podrazumevala snabdevanje preko potrebnim energentima i osvežavajućim pićima. Na preko 30 stepeni u hladu nije lako ni sedeti a kamoli voziti bicikl, zbog čega smo ovom koraku pristupili krajnje seriozno. Sve što nam je bilo potrebno našli smo na pumpi OMV koja pod prepoznatljivim brendom Viva, nudi sve neophodno za osveženje i okrepljenje tokom vožnje. Kada smo završili pripreme i snabdeli se neophodnim grickalicama i pićem, krenuli smo put Mionice, do koje se zahvaljujući autoputu „Miloš Veliki“, sada stiže zaista brzo. Na petlji Lajkovac isključili smo se i nastavili prema Valjevu da bismo nakon samo deset kilometara skrenuli ka varoši do koje ima još sedam kilometara solidnog regionalnog puta.
Malo brdom, malo dolinom
Varošica podno Divčibara poznata je kao gostoljubiv kraj u kome se, nekad putniku-namerniku, a danas turisti, ukazuje dužna pažnja. Raduju se ovde gostima, jer nekako po navici, mnogi samo prođu kroz Mionicu i nastave ka Valjevu ili ka Divčibarama, a morali bi makar da zastanu. Priroda ovde nije bila ništa manje izdašna kao u nekom drugom poznatom turističkom centru, šta više, ima tu i zelenila, toplih izvora, organske hrane, ali i ponosne tradicije koju meštani Mionice sa pažnjom neguju. Ona se najbolje ogleda u liku vojvode Živojina Mišića, proslavljenog komandanta u Kolubarskoj bici, a potonjeg načelnika Generalštaba pri oslobođenju Srbije 1918. I baš tu, nedaleko od spomenika legendarnom ratniku na centralnom gradskom trgu, počinjemo našu ciklo-patrolu.
– Ova maršruta kreirana je za sve kategorije ciklo turista. Ko voli vožnju lako može da pređe ovaj krug, a ko želi malo i da uživa, u kupanju ili nekoj drugoj aktivnosti, krug može da skrati za 25 km, i ponovo će doći do polazne tačke. U pitanju je kombinacija blagih uspona i laganih nizbrdica ali i dugih pravaca, što omogućava da i početnici izvoze krug bez mnogo napora. Kao i na svakoj patroli, prvi i najvažniji savet za učesnike je da vode računa o bezbednosti i da poštuju saobraćajnu signalizaciju. Kako se veći deo kruga vozi po lokalnim i regionalnim putevima na kojima nije intenzivan saobraćaj, ne bi trebalo da bude problema. Na kraju, tu je i savet da se na ovakav put obavezno kreće sa kacigom, jer iako ona nije obavezna po zakonu, bolje biti oprezan – kaže Ivan Stević, naš olimpijac i čovek koji sigurno zna kako se biciklizam i uživanje mogu najbolje iskombinovati.
Inače, Mionica je godinama unazad domaćin jedne međunarodne biciklističke trke, a na jesen spremaju i pravu maunti bajk trku neuređenim putevima. Prva dva kilometra ture su vožnja kroz grad, pa budite oprezni zbog pešaka i vozila. Na petom kilometru skrećemo desno prema mestu Markova crkva, ali budite oprezni jer nema putokaza. Kao orijentir može vam poslužiti školsko dvorište na desnoj strani puta. Sada se vozimo lokalnim putem na kome nema puno saobraćaja, znači prava milina jer imate vremena i da odmorite oči. Doduše, ne skidajte mnogo pogled sa asfalta jer mestimično ima neravnina i to baš uz desnu ivicu. Blagom uzbrdicom prelazimo prvih 11,3 kilometra do Markove crkve.
– Ovo je prava deonica da pokažemo da smete voziti i nešto preko metar od ivice jer su lokalni putevi često iskrzani pa i nema asfalta na krajevima. Kad vozimo malo bliže sredini puta upozoravamo vozače koji nas sustižu da budu oprezni prilikom preticanja jer im tako ne dajemo puno prostora da se provlače tik uz biciklistu kada dolazi vozilo iz suprotnog smera. Tako oni moraju da uspore i budu pažljiviji pa da nas preteknu tek kada je to bezbedno kao što to čine kada obilaze automobil – savetuje nas o nekim bezbednosnim pravilima Vladimir Savić.
U centru mesta Markova crkva jeste zaista crkva, ali posvećena Svetom Dimitriju. Pet stotina metara niže je obnovljena stara vodenica, pa ovde pravimo našu prvu kraću pauzu za osveženje. Tačno na 12,7 kilometru skrećemo desno na regionalni put ka Ljigu i nastavljamo vožnju nešto kvalitetnijim kolovozom. Uz bolji put ide i uspon, pa na vreme prebacite menjač u niži stepen prenosa.
Na 19,2 km kod mesta Nanomir presecamo regionalni put i nastavljamo prema mestu Gornji Mušić. Sa naše maršrute do destilerije porodice Čitaković ima tri kilometra, pa ako želite da kupite ili degustirate pravu kolubarsku šljivovicu, onda svratite i istim putem se vratite na naš pravac. Nakon Mušića nizbrdicom stižemo do 31,5 km gde se uključujemo na magistralni put Ljig–Mionica. Put je sada idealan, ravan sa novim asfaltom. Pažnju nam na 36 km privlači kafana „Kod Belog“, jedno od poslednjih mesta gde se svakog dana peku jagnjići i prasići, kažu možda najbolji u celom kraju. Mi nastavljamo ka Mionici i na 37 km prolazimo skretanje za Banju Vrujci. U banji postoje akva-park i bazeni, pa ko ne žuri može svratiti da se osveži. Poslednji deo naše maršrute karakteriše nešto intenzivniji saobraćaj, pa obratite dodatnu pažnju. Na 42,5 km je skretanje za selo Struganik u kome se nalazi rodna kuća vojvode Živojina Mišića, pretvorena u mali muzej. Od magistrale do kuće ima pet kilometara. Poslednje skretanje sa pravca je na 53,3 km gde se odvaja put za manastir Ribnica i ribničku pećinu. Samo dva kilometra od skretanja faktički ulazimo u Mionicu i nakon još pola kilometra stižemo do naše polazne tačke. Tu je kraj ove zanimljive i poučne ture, ali ne i poslednje za ovu sezonu.
Snaga i okrepljenje u malom pakovanju
Polazak na biciklističku patrolu ne može se zamisliti bez takozvanih „zdravih“ grickalica. Upravo takav miks prirodnih ukusa nudi se pod brendom VIVA, koji se prodaje na pumpama OMV-a. Tu su Choco Berries grickalice bez palminog ulja i bez glutena, kao i voćne štanglice (cvekla/ ribizla i rabarbara/jagoda) bez dodatog šećera, bez glutena ili namirnica životinjskog porekla. Sadržaj jednog ciklo-paketa bi bio nepotpun bez kroasana koji su napravljeni od odabranih namirnica bez veštačkih boja i palminog ulja, od prirodnog kvasnog testa, sa maslacem i jajima iz slobodnog uzgoja. Za okrepljenje slobodno možete odabrati Viva vitaminske vode sa visokim sadržajem vitamina C i B, bez šećera i veštačkih zaslađivača i konzervansa, kao i ledeni čaj sa biljem i aromatičnim voćem koje je pripremljeno potapanjem, kojim se iz njega izvlače samo najvrednije i najkorisnije supstance.
Goran Kazić
BLOK Tačke
1. Tradicija pretočena u čaši
POdvajkada je Kolubarski okrug bio poznat po šljivicima i našem nacionalnom piću – rakiji šljivovici. Nažalost, vremenom je tradicija pečenja kvalitene rakije skoro utihla, ali se poslednjih godina pojedini vredni domaćini trude da je obnove. Jedan od njih je Zoran Čitaković iz Gornjih Mušića. Krenuo je od skromne destilerije i jednog kazana da bi nakon brojnih nagrada koje su njegove rakije osvojile, rešio da celu priču upotpuni. Trenutno se proširuju proizvodni kapaciteti, ali se i priprema turistički kutak za one koji bi da nakon degustacije ovde ostanu dan ili dva. U brvnari staroj više od 200 godina biće muzej rakije, a prvi eksponat je ovaj stari kazan sa početka prošlog veka.
2. Topla voda za telo i dušu
Za razliku od mnogih manjih banja koje su u lošem stanju, Banja Vrujci počinje da živi drugu mladost, jer su ovde shvatili da su oporavak i lečenje posledica modernog načina života, budućnost balneologije. Lekovito blato a posebno termo-mineralni izvori na kojima je temperatura vode 31 stepen Celzijusa, privlače sve više gostiju iz velikih gradova ali i inostranstva. Pored hotela Vrujci koji je poznat godinama unazad, na ulazu u banju je nikao kompleks nazvan “Nova Banja Vrujci”. Zahvata površinu od preko pet hektara, a u njemu se nalazi i Akva-park sa šest različitih tobogana ukupne dužine 670 metara, kao i sedam bazena za različite uzraste i potrebe korisnika. Posetioci se mogu osvežiti u jednom od tri kafića ili voćom baru.
3.Rodna kuća Živojina Mišića
Ovo je tabla koja vas sa regionalnog puta Ljig-Mionica upućuje ka pet kilometara udaljenom selu Struganik, u kome se nalazi rodna kuća proslavljenog vojvode i komandanta iz Prvog svetskog rata Živojina Mišića, koja je pretvorena u muzej. Prvi deo kuće je etnografska postavka kroz koju se vidi kako je živela ova porodica u drugoj polovini 19. veka kada je Živojin rođen. Drugi deo je istorijsko-biografska postavka života i rada velikog vojvode, od osnovne do artiljerijske škole. To je šetnja kroz jednu izuzetno burnu vojnu karijeru od mladog oficira do komandanta Prve armije u Kolubarskoj bici, učesnika Solunske ofanzive i oslobođenja Srbije, do prvog načelnika general-štaba vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Zbrka je bogata fotografijama, originalnim dokumentima, ratnim odlikovanjima, knjigama i ličnim vojvodinim predmetima, kao što je putni sat.
4.Svedok vekova
Na samom ulazu u Mionicu iz pravca Ljiga odvaja se put ka klisuri reke Ribnice, u kojoj se nalazi manastir Svetih apostola Petra i Pavla i jedinstveni spomenik prirode Ribnička pećina. Najstariji pomen manastira datira iz 17. veka, a kao i mnoge svetinje, kasnije je više puta rušen i paljen. Današnja crkva sazidana je 1909. godine u srpsko-vizantijskom stilu po projektu arhitekte Svetozara Ivačkovića. Posebno je interesantna fasada čija je dekoracija postignuta naizmeničnim horizontalnim trakama crvene i žute boje, po čemu je manastir i prepoznatljiv. Na desnoj obali reke nasuprot manastiru nalazi se Ribnička pećina, koja je sa 13 stabala lipe i okolinom proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja. Ovaj jedinstveni speleološki objekat poznat je po tome što u njemu svoje stanište ima čak 15 vrsta slepih miševa, koji su zaštićeni kao prirodna retkost.