Kroz svoju 125-godišnju istoriju, ŠKODA AUTO je predstavila koncept automobila koji su koliko neobični, toliko i uzbudljivi. Jedno od takvih vozila bio je BUGGY Type 736: zasnovan na standardnom notchback modelu 110 i nastavio je tradiciju izrade autocross trkačkih automobila, s kojima je češki proizvođač automobila proslavio šampionske uspehe u ranim 1970-im. Motor kabrioleta serije 1100, koji je bio posebno impresivan na terenu, imao je snagu od 33 kW (45 KS). Posljednji od ukupno pet prototipova izgrađen je 1975. godine i danas je deo postavke u ŠKODA Muzeju u Mladoj Boleslavi.
ŠKODA je dominirao prvim češkim auto kros prvenstvom 1971. godine, sa vozilom na bazi ŠKODA 100/110 L. Međutim, podni sklop trkačkog automobila bio je kraći za 40 centimetara. Milan Žid ostao je neporažen u jednolitarskoj klasi, a Oldřich Brunclík dominirao je sledećom kategorijom – motor njegovog buggy-a povećan je na 1.150cc. Uprkos tim uspesima, ŠKODA tim nije učestvovao u auto krosu naredne sezone 1972. godine, jer je sektor za sportske automobile punim kapacitetom pripremao trkačke i reli automobile.
Francois Vernimmen iz belgijskog Namura bio je u to vreme jedan od najaktivnijih evropskih proizvođača „bubica“. 1971. godine koristio je ojačanu podnu platformu ŠKODA 100 i na njoj izgradio dve kopije svog modela Buggy VF. Skratio je međuosovinsko rastojanje sa 2.400 na 2.240 mm, otvoreno telo buggy-a imalo je pokrivač od cerade, a unutrašnjost je imala i još nekih detalja pored sportskog volana i sedišta. Četvorocilindarski motor od 988 ccm, koji se nalazio pozadi, imao je snagu od 31 kW (42 KS), a izveden je iz serijskog modela notchback, kao i četvorobrzinski menjač. U januaru 1972. vozilo je proslavilo svoju svetsku premijeru na ŠKODA štandu na sajmu automobila u Briselu. U roku od tri godine napravljeno je oko 30 primeraka automobila. Od 1973. bio je poznat pod nazivom „VF Okap“, a njegov motor je imao zapreminu od 1.107 cc.
ŠKODA BUGGY stvoren je kako bi se videlo ima li vozilo ovog tipa izvozni potencijal u ekonomskom smislu. Usledile su dve godine intenzivnog rada pre nego što su probne vožnje konačno završene u leto 1976. Josef Čech bio je odgovoran za dizajniranje otvorene metalne karoserije, koja bi kao 2 + 2 mogla prevoziti četiri osobe, a 110 L je poslužio kao osnova za prototip.
BUGGY od 3,32 metra težio je samo 710 kilograma, ali mogao je nositi teret od 400 kilograma. To je bilo dovoljno za četiri odrasle osobe i 100 kilograma prtljaga, za koji nije bilo prostora za odlaganje kad su se četiri osobe nalazile u automobilu. Ako su dve osobe putovale zajedno, zadnje sedište moglo bi se koristiti kao prtljažnik širine 980 milimetara. Putnike su od elemenata štitili mekani tekstilni gornji deo i bočne stranice s prozirnim filmom. Prototip je postizao maksimalnu brzinu od 107 km/h, a prosečna potrošnja bila je 8,3 litara na 100 kilometara.
ŠKODA BUGGY Type 736 prešao je gotovo 30.000 kilometara u test vožnjama i dobio gotovo isključivo pozitivne ocene. Međutim, to još uvek nije bilo dovoljno za započinjanje serijske proizvodnje modela, iako su programeri predstavili mogućnosti da pojednostave proizvodnju i na taj način smanje troškove. Ideje su se kretale od upotrebe GRP tela do razmatranja o tome da se BUGGY ponudi policiji ili graničnoj patroli, što je na kraju propalo zbog tadašnjeg zakonodavstva. Nakon završetka projekta, međutim, jedan od prototipova počeo se koristiti na praškom aerodromu, gde je korišćen kao „follow me“ vozilo.
Jedan od pet primeraka sada pripada ŠKODA Muzeju u Mladoj Boleslavi nakon pažljive restauracije 2017. godine. Obnovu vozila izveli su bivši učenici ŠKODA strukovne škole u Mladoj Boleslavi.
