Izazov razvoja poboljšane bezbednosti
U većini slučajeva pogon na sva četiri točka aktivira se automatski na Škoda automobilima. Međutim, u nekim situacijama vozač može da odabere i određeni režim vožnje. Karoq, Kodiaq, Octavia Scout i Superb Scout, na primer, imaju Off-road režim rada koji je idealan za vožnju kada niste na asfaltu. Pored odziva samog pogona na četiri točka, menjaju se i karakteristike prenosa automatskog menjača (prebacivanje pri višim obrtajima), kao i odziv gasa. Čak se i postavke sistema stabilizacije i asistencije menjaju. Modeli Kodiaq i Karoq imaju dodatni režim rada Snow, gde pogon na sva četiri točka ostaje uključen sve vreme, a menjač menja brzine pri manjoj brzini nego inače. Električni automobili u Enyaq iV porodici imaju poseban način rada Traction za vožnju po neasfaltiranim i klizavim površinama. Pogon na sva četiri točka ponovo je aktivan od trenutka kada krenete i ostaje uključen do brzine od 20 km/h.
Škoda Kodiaq RS olakšava rad na zaleđenim površinama
Cilj pogona na sve točkove je da obezbedi optimalnu vuču u svim okolnostima, ne samo u zimskim vremenskim uslovima kada je sneg ili led na putevima. U tim situacijama pogon na sve točkove znači da svaki točak automobila mora preneti manje snage na podlogu i tako može duže da zadrži vuču. Stabilna vuča poboljšava upravljivost automobila, što pozitivno utiče na bezbednost putnika i ostalih učesnika u saobraćaju. Kao rezultat, iskustvo vožnje je poboljšano čak i na potpuno suvim putevima. „4×4 pruža veći subjektivni osjećaj bezbednosti, što naravno može dovesti do brže i rizičnije vožnje. Ali 4x4 nije garancija sigurnosti – ne može da prkosi fizici, a vozači treba da ostanu oprezni i ne precenjuju ni svoje, ni mogućnosti automobila”, upozorava Hrdlička.
Kako bi sistem pogona na sve točkove ispravno radio, mora biti ispravno kalibriran. Primarni zadatak programera je fino podešavanje upravljačke elektronike, ali takođe moraju pravilno da dizajniraju i integrišu nove komponente. „Ono na što se naša podešavanja fokusiraju je logika reakcije prenosa obrtnog momenta na drugu osovinu. Razvojni inženjeri moraju da razmišljaju o raspodeli momenta za prednju i zadnju osovinu prilikom dizajniranja softvera, a za automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem moraju da se pozabave kontrolom zadnjeg kvačila za distribuciju momenta na svaki točak osovine. Takođe moraju da uzmu u obzir stvarno opterećenje komponenti celog sistema i njihovu trajnost,“ kaže Hrdlička, opisujući sve izazove sa kojima se susreću.