Električni, CNG ili možda vodonik? Sami prosudite!
Kakav uticaj prevoz ima na životnu sredinu je tema o kojoj se vode brojne diskusije. Iako nijedan pogon (barem do danas) nije savršen, svaki ima svoje prednosti i nedostatke. Da bismo vam pomogli da formirate sopstveno mišljenje, pružamo vam sveobuhvatan pregled svake vrste ekološke vožnje i pogledajte njihove glavne snage i slabosti.
Električni
Pokreće se isključivo energijom iz baterije
Gotovo nula operativnih emisija
Indirektne emisije ako se automobil napuni energijom koju proizvode elektrane na ugalj
Tehnički jednostavno punjenje na stanicama za punjenje ili na kućnim punjačima
Ekološki uticaj rudarstva, proizvodnje i odlaganja dragocenih materijala potrebnih za proizvodnju baterija
Trenutni niski troškovi obično neće prelaziti 0,04 EUR / km; Međutim, nakon što se električni automobili masovno koriste, cena električne energije može porasti
Hybrid
Konvencionalna goriva u kombinaciji sa električnom energijom
Elektromotor smanjuje emisiju CO2 u poređenju sa klasičnim automobilima
Složenija tehnologija (kombinacija dva pogonska sistema)
Potrošnja goriva je za 15 do 35 procenata manja nego kod automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, pre svega u gradskom saobraćaju
Visoka prodajna cena nekih verzija
LPG
Tečni naftni gas
Mnogo je jeftiniji od benzina i dizela
Obavezna godišnja inspekcija sistema za gorivo i ograničeni pristup objektima za parkiranje na zatvorenim prostorima
Dovoljan broj benzinskih stanica
Nema značajnih koristi za životnu sredinu
Pretvaranje konvencionalnog motora u LPG prilično je jeftino: obično košta oko jedne do dve hiljade evra
Ograničeni opseg fabrički proizvedenih automobila
Niža buka motora nego kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem
Zavisnost o sirovini kod politički nestabilnih zemalja
Duži vek upotrebe motornih ulja
CNG
Komprimovani prirodni gas
Mnogo niža količine čestica prašine, CO2 i drugih zagađivača nego dizel motori
Ograničena infrastruktura za dopunu goriva
Niži nivo buke
Ograničen pristup podzemnim parkinzima
Efikasnije mešanje sa vazduhom, što može poboljšati snagu automobila
Obavezna redovna kontrola nepropisnosti sistema i ispitivanja rezervoara pod pritiskom
Niski troškovi vožnje, čak 50 odsto niži nego kod Natural 95 (benzin)
Cena je viša nego kod benzinske verzije
Niža akciza od ostalih goriva, oslobađanje od drumskih poreza
Zavisnost o sirovini kod politički nestabilnih zemalja
Opsežan asortiman različitih modela - na primer, ŠKODA nudi CNG verziju kod modela OCTAVIA kojoj će se uskoro pridružiti i SCALA
Vodonik
Motor se pokreće električnom energijom proizvedenom reakcijom gasnih i ćelija goriva od grafita i drugih metala
Mala ili nulta emisija
Tehnologija nije dovoljno napredna da bi se koristila u serijskoj proizvodnji
Neograničeni izvori vodonika
Nema mreže za dopunu goriva
Jednostavno mešanje vodonika i vazduha
Komplikovani transport - vodonik se transportuje u tečnom stanju na temperaturi od - 253 °C
Opasnost od prevremenog paljenja mešavine goriva
Niska gustina vodonika zahteva velike rezervoare goriva
Bio-goriva
Dizel / benzin obogaćen biljnim uljima, prvenstveno uljanom repicom
Obnovljivi izvori energije
Uzgoj ovih biljaka ima uticaj na životnu sredinu
Ako se subvencioniše: jeftinije od klasičnih goriva
Za proizvodnju 1 litra bio goriva potrebno je 2.500 litara vode
U nekim slučajevima: manja emisija CO2
Njihova upotreba povećava cene osnovnih namirnica
Mala efikasnost - energija dobijena sagorevanjem biomase iz određenog komada zemlje je čak 50 puta manja od količine energije proizvedene solarnim pločama instaliranim na komadu zemlje iste površine
Ovaj članak je prvobitno objavljen u ŠKODA Mobil dodatku VOZI U BUDUĆNOSTe.