ŠKODA OCTAVIA G-TEC VOŽNJA NA ŠARGEREPU I LUK

Kada uđete u OCTAVIA G-TEC i pokrenete motor, po zvuku motora ili ponašanju automobila nećete moći da prepoznate da li automobil radi na prirodni gas. Jedina informacija je digitalno očitavanje potrošnje goriva prikazano u kilogramima, a ne tradicionalno u litrima na 100 kilometara.

Detaljniji pregled otkriće dva merača goriva na instrument tabli - automobil ima dva rezervoara za gorivo. Veći rezervoar za CNG, a manji za benzin. Automobil koristi benzin u određenim trenucima: kada se motor pokreće nakon punjenja prirodnim gasom, ako temperatura napolju padne ispod -10 ° C ili ako je rezervoar za prirodni gas toliko prazan da pritisak u rezervoaru padne ispod 11 bara.

ŠKODA OCTAVIA G-TEC dolazi sa 1,5 TSI motorom od 96 kW (130 ks) koji generiše oko 25% nižu emisiju CO₂ u odnosu na verzije benzinskih motora. Automobil takođe emituje mnogo manje azot oksida (NOx) i ne proizvodi čestice.

Rezervoar može da uskladišti 17,33 kg prirodnog gasa i omogućava domet do 500 km u WLTP ciklusu kada automobil radi na prirodni gas. Rezervoar za gorivo od 9 litara povećava domet na 690 km*. Sa rezervoarom za gorivo smeštenim ispod poda prtljažnika, veličina prtljažnika je 455 litara kod liftback verzije i 495 litara kod karavan verzije. * Ovi podaci su privremeni i podložni su promenama.

Punjenje automobila prirodnim gasom je praktično isto kao i punjenje benzinom. Poklopac se nalazi odmah pored otvora rezervoara za gorivo. Poklopac je povezan sa crevom za punjenje gasa, koji se koristi isto kao na benzinskoj pumpi.

Pogon je još zeleniji ako ga punite čistim biogasom, koji se na bio-gas stanicama proizvodi od prirodnih materijala. OCTAVIA G-TEC se zaustavila na jednoj od ovih stanica u blizini Beča. Na pumpi možete pročitati da punite gorivo sa konjskim đubrivom. Konjsko đubrivo, ili šargarepa i luk, moraju da prođu kroz nekoliko industrijskih procesa na putu do rezervoara za gorivo.

Tajnu pretvaranja ostataka stajskog đubriva i povrća u gorivo u EVM Biogas Margarethen postrojenju objasnio je za ŠKODA Storyboard Lukas Malaschofski.

“Ne koristimo nikakvu hranu“, odmah naglašava. Većina povrća koje možemo da vidimo na skladištima nikada ne bi dospela na police supermarketa iz različitih razloga, kao što je nedovoljan kvalitet, pa bi u suprotnom to bio-otpad koji bi se bacio. Kao ostaci ogoljenog klipa i ljuske kukuruza na podu.

Lukas Malaschofsky
EVM Biogas Margarethen

Ovaj otpad je odličan za proizvodnju biogasa. “Ovog proleća, kada su postojala velika ograničenja zbog korona virusa, koristili smo čak i krompir koji je prvobitno bio namenjen lancu brze hrane“, dodaje Lukas Malaschofski. Koristimo i pokošenu travu sa terena postrojenja nedaleko od bečkog aerodroma.

Model OCTAVIA G-TEC dolazi sa ekološki prihvatljivim CNG motorom koji generiše oko 25% niže emisije CO₂ u odnosu na verzije benzinskih motora.

Celokupan bio-otpad odlazi u ogromne rezervoare na koji se dodaju bakterije, a zatim se ubrzo emituje i metan. Metan se prečišćava pomoću karbonskih filtera ili raznim postupcima za uklanjanje zagađivača poput sumpora (metan ima tendenciju da bude bogat sumporom ako, na primer, potiče od luka) ili CO₂. Rezultat postupaka višefaznog prečišćavanja je biogas koji ispunjava standarde za javne gasovode i automobile na gas.

Deo generisanog gasa šalje se do stanice za punjenje goriva na kraju lokacije, a deo do javne cevi za gas. Postrojenje proizvodi 2.800.000 kilograma biogasa godišnje, što bi bilo dovoljno za punjenje 161.569 rezervoara nove ŠKODA OCTAVIA G-TEC.

Ne prolazi celokupna količina metana kroz proces prečišćavanja: deo odlazi u generator koji proizvodi 5.200.000 kW/h električne energije godišnje i snabdeva toplotom oko 70 domaćinstava u okolini. I tako se završava prirodni ciklus procesa - materijal koji je korišćen kao izvor za proizvodnju metana može da se naknadno koristiti kao đubrivo.