Buka i druge emisije
Borba protiv škripanja je dobra ilustracija koliko je složen razvoj kočnica. Kočnica projektovana prema parametrima datog automobila prvo se razvija kao prototip. Zatim se testira u uslovima testiranja koji mogu otkriti određenu sklonost da škripi. Zatim se sve proverava u praksi, jer suprotno uvreženom verovanju, nije samo par jastučić-obruč (ili bubanj-papučica) koji izaziva jaku buku.
„Škripanje je jednostavno rezultat vibriranja nekog dela na frekvenciji koja dovodi do ovog zvuka. Dakle, dejstvo kočnice može da prouzrokuje vibraciju komponente vešanja“, objašnjava Klofec. Inženjeri zatim osmišljavaju strukturne modifikacije kako bi suzbili ove frekvencije što je više moguće. Nekada će, kažu, uspeti promena pločica, gde je dovoljno dodati komadić metala koji menja krutost pločice i prigušuje određene frekvencije, dok u drugim slučajevima oblik odliva kočnice mora da bude izmenjen. U svakom slučaju, cilj je da se priguši frekvencija.
Ako vaše kočnice ne prestanu da škripe, problem može da reši ovlašćeni servis.
Uvek postoji prostor za poboljšanje kočnica, kaže on. Zakonodavstvo, na primer, takođe stavlja naglasak na smanjenje emisije čestica iz kočnica, što u osnovi znači smanjenje habanja kočnica. Napredak u razvoju materijala omogućava kontinuirano poboljšanje otpornosti kočnica na koroziju, što je glavni neprijatelj pravilnog i udobnog funkcionisanja kočnica. „Krajnje rešenje u ovom pogledu su keramički diskovi, ali ovo je nedostupna tehnologija za automobile u masovnoj proizvodnji. I ne mislim da će to ikada postati uobičajeno u budućnosti“, objašnjava Klofec.
ŠKODA OCTAVIA RS iV i upečatljiv crveni sistem za kočenje.