Merenje prtljažnog prostora: Proces koji podseća na igricu tetris

ŠKODA automobili poznati su po svom izdašnom prtljažnom prostoru, a razni modeli češkog proizvođača automobila su u samom vrhu u svojoj klasi. Novi električni SUV ŠKODA ENYAQ iV nije izuzetak. Ali kako se zapravo meri prtljažni prostor? Pogledajte.

Tehničari u prtljažnik postavljaju standardizovane zelene blokove od 1 litra dimenzija 20 × 10 × 5 centimetara. Raspored blokova regulisan je tehničkim standardom (ISO3832). Iako ovo može zvučati prilično jednostavno, postupak ima svoje zamke. „Ono što je važno je da količina koju dobijemo s blokovima, a zatim navedemo u tehničkim specifikacijama vozila, mora biti ponovljiva u bilo kom trenutku“, kaže Ladislav Kraus, odgovoran za razvoj prtljažnika, objašnjavajući detaljno princip. Teoretski, tada biste trebali biti u mogućnosti da sami izvedete postupak i dođete do istog rezultata kao i tehničari.

Ali morali biste se pridržavati zadatih pravila, baš kao što to rade ŠKODA tehničari. Na primer, nije vam dopušteno na silu da ugurate blokove, iako ima malo prostora: na kraju krajeva, patosnice i presvlake olakšavaju. Pravila nalažu i koliko daleko blokovi mogu ići, zavisno od verzije tehničkog standarda - zapreminu možete izmeriti do ivice naslona zadnjih sedišta ili do police, što može rezultirati velikim razlikama u različitim modelima. Ali blokovi ni u kom slučaju ne smeju podizati visinu police.

Naravno, tehničari imaju veliko iskustvo u ovom procesu merenja i znaju kako da iskoriste svaki ugao. Kao rezultat toga, do sada su uvek uspeli da postignu nešto bolji rezultat zapremine od računarskih simulacija. Ova „borba“ za dodatne litre u prtljažniku započinje pre nego što počnu da slažu blokove u prtljažnik.

Prvo kompjuter

Zapremina prtljažnika je deo kratkog opisa za razvoj automobila: očito, programeri ne prepuštaju prtljažni prostor slučaju. Prtljažnik mora da zadovolji ne samo praktične zahteve: strukturna elastičnost je takođe presudna. Pregrada je stoga pažljivo pripremljena, uključujući snagu njenih komponenata. „Početni rad na dizajnu obavlja se na računaru, uključujući simulaciju merenja zapremine. Program to može učiniti automatski koristeći standardizovane blokove - ovaj put virtualne - ili računarski operater“, objašnjava Kraus

U stvarnom merenju iskustvo tehničara obično im omogućava da postignu bolji rezultat od računara, sa prosečnim poboljšanjem od oko 5 litara.

Paradoksalno je da je ovo težak posao za računar. „Za izračunavanje lako može trebati čitav vikend. To je zato što se traži najbolji mogući aranžman. Ako blok ne stane, program pokušava da utvrdi koliko se mora vratiti unazad kako bi optimalno iskoristio prostor“, dodaje Peter Hancko, jedan od konstruktora prtljažnika u ŠKODA AUTO. Raspoređivanje blokova u programu za 3D modeliranje uzme nekome otprilike jedan radni dan. Raspored fizičkih blokova pitanje je nekoliko sati, zavisi od njegove veličine. „U stvarnom merenju iskustvo tehničara obično im omogućava da postignu bolji rezultat od računara, sa prosečnim poboljšanjem od oko 5 litara“, kaže Hancko

Pošteno merenje

Tehničari na najbolji način koriste svoje iskustvo, ne koristeći „trikove“, iako tehnički standard dopušta određenu veštinu. „Dozvoljeno je ukloniti sve, na primer, iz prtljažnika koji nije pričvršćen šrafovima. Ali ne idemo toliko daleko - želimo da zapremina bude realna i u skladu sa stvarnim korisnim prostorom“, ističe Kraus. Uprkos tome, prostor ispod poda prtljažnika uključuje se u merenje, a kada se merenje vrši sa sklopljenim zadnjim sedištima, računa se prostor ispod sklopljenih naslona. Tehnički standard to omogućava pod uslovom da se do ovog prostora može doći nakon otvaranja vrata - definisan je kao dodatni prostor za prtljag.

Merenje sa spuštenim sedištima relativno je složen zadatak. Na primer, prednja sedišta takođe treba postaviti u pravi položaj.Lutke se koriste za postavljanje sedišta u položaj određen tehničkim standardom za prosečnu osobu.

Merenje sa spuštenim sedištima relativno je složen zadatak. Na primer, prednja sedišta takođe treba postaviti u pravi položaj. „Lutke se koriste za postavljanje sedišta u položaj određen tehničkim standardom za prosečnu osobu. Zatim postavljamo polikarbonatnu pregradu iza sedišta kako bismo čvrsto ograničili prostor u kom možemo rasporediti blokove. Ovo sprečava klizanje blokova između sedišta“, objašnjava Hancko. Razni drugi prostori za odlaganje smešteni iza prednjih sedišta automobila takođe su uključeni u ukupnu zapreminu sa preklopljenim sedištima: uključuju pregrade na vratima, prostor iznad točkova i slično.

To je zato što tehnički standard nalaže da se navede najveća izmerena zapremina prtljažnika, a razne dodatne funkcije mogu prirodno smanjiti tu zapreminu.