Olakšava vožnju. Kako funkcioniše tempomat

Ovo je tempomat, i ovo je tempomat

Što se tiče tehnologije tempomata, stručnjaci razlikuju klasične i razne oblike adaptivnog tempomata. „Klasični tempomat je deo kontrolne jedinice motora i ima jednostavnu funkciju, gde jedinica kontroliše motor i pokušava da održi automobil na konstantnoj brzini“, objašnjava Ondrej Sichrovsky, ​​koji radi na razvoju tempomata u Škodi. „Ovaj klasični tempomat nije povezan sa kočnicama, tako da ako mora da održava brzinu nizbrdo, to može da uradi samo kočenjem motorom“, dodaje on.

Prilagodljivi tempomat održava određeno rastojanje od automobila ispred vas bez potrebe da pritisnete gas ili kočnicu.

Adaptivni tempomat je pametniji, a njegovom funkcijom upravlja prednja radarska kontrolna jedinica, koja je suštinska komponenta adaptivnog tempomata. A ova jedinica je povezana sa drugim sistemima automobila. „Može da se uspori sa motorom i kočnicama, ubrza, a u slučaju automatskog menjača, naravno, vodi računa o promeni stepena prenosa“, kaže Sichrovsky. Ovim intervencijama ne samo da pokušava da održi konstantnu zadatu brzinu, već i konstantno rastojanje od automobila ispred. Ako automobil ispred ide sporije od podešene brzine, tempomat automatski usporava. Kada auto ispred vas ubrza, ubrzava i vaš auto.

Adaptivni tempomat koristi podatke sa radara i kamere automobila.

Danas je uobičajeno da adaptivni tempomat koristi ne samo podatke radara, već i kameru automobila. „Radar je bolji u praćenju pokretnih objekata i izračunavanju udaljenosti, dok je kamera bolja za stacionarne objekte i određivanje uglova i dodeljivanje objekata trakama“, objašnjava Ondžej Sihrovski, dodajući da su podaci sa oba senzora korisni za efikasan tempomat. Zahvaljujući ovoj kombinaciji podataka, adaptivni tempomat sada ne samo da mogu da se izbori sa vožnjom u saobraćajnim gužvama, kada se automobili često zaustavljaju, već može da reaguju i na vozila koja su zaustavljena.

Pametniji i pametniji

Kamera, zajedno sa drugim izvorima podataka, omogućava tempomatu da obavlja druge funkcije. Prediktivnom adaptivnom tempomatu su potrebni vizuelni podaci sa kamere, ali i podaci sa mape. Može da reaguje na trenutna ograničenja brzine, unapred zna gde počinje naselje, a gde krivina. Kontrolna logika zatim izračunava kada treba da počne da smanjuje brzinu kako bi se osiguralo da automobil bezbedno prelazi u krivinu ili ulazi u naseljeno područje dozvoljenom brzinom.

Prediktivni adaptivni tempomat sarađuje sa navigacionim sistemom i kamerom koja čita saobraćajne znakove.

Još jedno moguće funkcionalno proširenje tempomata je kooperativni adaptivni tempomat. Ovaj sistem ima svu funkcionalnost prediktivnog ACC sistema, ali prima podatke i iz komunikacionih sistema vozilo-vozilo i vozilo-infrastruktura. Kao rezultat toga, tempomat može da primi upozorenje o zastoju u saobraćaju ispred i počne da usporava pre nego što senzori vozila uoče zastoj u saobraćaju. Takođe može da upravlja sa dva vozila koja se udobno voze u tandemu, ako automobili mogu da komuniciraju. Postoji samo nekoliko automobila koji to mogu da urade u ovom trenutku – sistemi se još uvek razvijaju i videćemo ih u Škodi u budućnosti.

Ovo je svedočanstvo o tome koliko se brzo stvari sada menjaju u onome što je ranije bio relativno stabilan okvir za tempomat. „Ne postoji dodatni zakon za tempomat, ali Euro NCAP ga već detaljno testira i procenjuje kako reaguje na određene situacije“, ističe Sichrovsky. Zbog toga proizvođači automobila žele da nastave da poboljšavaju tempomat. „Želimo da ga učinimo pouzdanijim, robusnijim, lakšim za upotrebu i sigurnijim“, kaže on. Škoda koristi rešenje koje je deo platforme Volkswagen Group, ali češki proizvođač automobila mora da se bavi i ugradnjom svih potrebnih komponenti i rigoroznim testiranjem. A takođe i sistem upravljanja tempomatom.

Regulator tempomata kod modela Škoda Scala

Prema rečima Sychrovsky, budućnost tempomata ima i poboljšanja i pouzdanije funkcije (na primer, mogućnost da se reaguje na crveno svetlo ili da se zaustavi i ustupi put je u planu). Pošto prediktivni adaptivni tempomat već može sam da se pobrine za brzinu i može da se nosi sa nekim saobraćajnim situacijama u kojima automobil mora da uspori ili ubrza, potrebna je manja intervencija vozača i stoga nema potrebe za složenim kontrolama“, kaže Sichrovsky, ​​nudeći pogled u budućnost, gde će se više koristiti povezanost i komunikacija između vozila i autonomne vožnje uopšte.