Osigurajte adekvatan protok vazduha u automobilu

Unutrašnja ventilacija, grejanje i hlađenje mogu na prvi pogled izgledati kao manji problem, ali utiču na udobnost i bezbednost modernih automobila. Potrebni su koordinisani napori mnogih inženjera kako bi se osiguralo da automobil može pravilno da održava željenu unutrašnju temperaturu i spreči zaleđivanje ili zamagljivanje prozora. Ipak, na kraju dana, i korisnici automobila moraju da daju svoj doprinos.

Moderni otvori za klimatizaciju takođe su dekorativni element na instrument tabli danas.

David Svítil
sektor za aerodinamiku i CFD simulaciju

Jednostavno, ali komplikovano

Jedan od najkomplikovanijih delova HVAC sistema je zapravo jedini koji putnici u automobilu mogu da vide: ventilacioni otvori odnosno rešetke. Oni se obično nalaze sa strane instrument table, u sredini instrument table, a ponekad i na zadnjem delu centralne konzole (za zadnja sedišta). Manje su vidljive rešetke na dnu vetrobranskog stakla na instrument tabli i, naravno, otvori ispod instrument table ili prednjih sedišta gde se vazduh usmerava ka stopalima prednjih ili zadnjih putnika. Svaki od ovih elemenata ima svoju svrhu.

Fabia četvrte generacije ima razigrane kružne otvore za ventilaciju sa strane.

Najkompleksniji su ventilacioni otvori na instrument tabli, koje vozač i suvozač mogu da podese džojstikom da usmere protok vazduha u prilično širokom opsegu, tako da je ovde najpotrebnija saradnja različitih sektora. „Naravno, dizajneri žele da ventilacioni otvori budu što je moguće lepši, a mi radimo sa našim kolegama iz inženjeringa kako bismo osigurali da imaju i pravu funkciju“, objašnjava Svitil. Nije pitanje samo oblika ovih ventilacionih rešetki, kaže on, već i njihovog položaja u unutrašnjosti.

Simulacija toka toplog vazduha na Kodiaq vetrobranskom staklu

Ventilacioni otvori su često prilično važna karakteristika unutrašnjosti automobila. Fabia četvrte generacije, na primer, ima razigrane kružne otvore za ventilaciju sa strane; Kodiaq SUV druge generacije ima elegantne horizontalno rastegnute rešetke, a Superb četvrte generacije koristi skriveni dizajn koji je jedan od najnovijih trendova u ovoj oblasti. „Rešetke su sakrivene dizajnom instrument table sa vertikalnim rebrima i podesivim letvicama. Nema horizontalnih letvica, a njihovom funkcijom upravlja dvokanalna unutrašnja struktura ventilatora“, kaže Svitil. Rezultat nije samo elegantan, već i savršeno funkcionalan.

Superb najnovije generacije ima otvore za klimatizaciju prekrivene finom mrežicom i protežu se po celoj širini instrument table.

Ostavite na automatskom režimu

Da bi unutrašnje hlađenje ili grejanje funkcionisalo kako treba, vozač treba da zna kako funkcionišu neki od njegovih elemenata. „Naravno, svi imaju različite preferencije u pogledu toplotnog komfora i klimatizacije. Neki ljudi vole da usmere tok vazduha ka sebi, dok drugi više vole da on teče dalje od tela i sa što manjim intenzitetom“, kaže Svitil. Ali on dalje objašnjava da postoji postavka koja je u osnovi idealna u smislu efikasnosti sistema.

Zato današnji HVAC sistemi imaju dugme za automatsko podešavanje. Na automatiku, elektronika, koju programira Škoda tehnički razvoj, određuje parametre i brzinu strujanja vazduha u unutrašnjost prema trenutnim podešavanjima i željenoj temperaturi. Toliko je pametan da čak uzima u obzir i položaj sunca, jer će se unutrašnjost prirodno više zagrejati na strani koja je okrenuta suncu.

Octavia Airflow kontrole u ​​najnovijem Octavia infotainment sistemu.

Putnici u automobilu mogu pomoći da sistem pravilno radi. „Uopšteno govoreći, najbolja postavka za rešetke je da one sa strane budu usmerene ka bočnom prozoru, a one u centru kontrolne table nagore. Ovo obezbeđuje da se unutrašnjost greje ili hladi preko prozora, koji je najveći izvor hladnoće ili toplote, i da se vazduh isporučuje do zadnjeg reda sedišta“, objašnjava Svitil.

Simulacija optimalnog protoka vazduha kod modela Superb

Škoda je strožija od propisa

Ovo je ujedno i najbrži način za odmagljivanje ili odmrzavanje prozora automobila, što je oblast obuhvaćena propisima o homologaciji kojih se moraju pridržavati proizvođači automobila. „Propisi o homologaciji su zapravo prilično dobronamerni, a naši interni zahtevi su mnogo stroži. Želimo da obezbedimo najbolji mogući toplotni komfor za putnike, a to ide ruku pod ruku sa obezbeđivanjem najboljeg mogućeg pogleda iz automobila“, kaže Svitil. Zbog toga, dodaje, nema smisla zatvarati ventilacione otvore, iako je to opcija.

Postavljanje zonske klimatizacije u Škoda Superb

Automatsko podešavanje takođe kontroliše gde vazduh treba da struji. Leti, kada unutrašnjost treba da se ohladi, ne dozvoljava previše hladnog vazduha da dopre do nogu putnika, radije ga distribuira kroz gornje kanale. „Hladan vazduh se spušta i prirodno hladi celu unutrašnjost i tela putnika“, objašnjava Svitil. Zimi je, međutim, obrnuto: sistem šalje topli vazduh ka stopalima i on se prirodno diže. Naravno, sistem mora da vodi računa da se prozori ne zamagljuju tako da deo toplog vazduha mora da se usmeri u gornji deo unutrašnjosti.

Kodiaq iz ptičje perspektive optimalan protok vazduha unutrašnjosti modela Kodiaq

Što se zamagljivanja tiče, takođe je važno razumeti kako funkcioniše sistem unutrašnje cirkulacije vazduha. Zamagljivanje nije veliki problem leti jer klima takođe odvlažuje vazduh. U isto vreme, automatska kontrola obezbeđuje da se vazduh u automobilu s vremena na vreme zameni svežim vazduhom (postoje standardi koji regulišu potrebu za svežim vazduhom). Međutim, zimi, čak i u modernim automobilima, cirkulacija može da doprinese zamagljivanju prozora: samo grejanje ne može da ukloni vlagu koja se akumulira u unutrašnjosti, kako iz daha putnika, tako i iz vode ili snega na obući ili odeći. Zbog toga je potrebno intenzivno snabdevanje svežim i stalno zagrejanim vazduhom.