Aktivne asistencije
Za naglo kočenje ispred ugroženih učenika u saobraćaju automobil koristi signale radara i kamere, kao i druge aktivne sisteme bezbednosti. U nekim situacijama potrebno je da istovremeno procene različite ulazne informacije. To se odnosi na scenario koji je opisan na početku članka, gde automobil od pozadi prilazi drugom automobilu koji miruje ili se sporije kreće. ,,U ovom slučaju automobil može da zakoči kada postoji razlika u brzini između automobila do oko 60 kilometara na sat’’, objašnjava Pera Dudik, drugi programer sistema za pomoć u vožnji.
Kočenje u slučaju nužde u situaciji kada se automobil približava drugom automobilu koji miruje ili se sporo kreće
Škoda automobili imaju i funkciju koja pomaže manevrisanju u ovakvim situacijama. ,,Ukoliko pomeranje vozačevog volana ukazuje na to da on želi da izbegne prepreku, automobil će proceniti da li u blizini postoji opasnost od sudara sa bilo kim ili bilo čim i, ukoliko nema opasnosti od sudara, sistem će pomoći vozaču da sprovede manervisanje’’, objašnjava Petr. Sistem vodi računa da manervisanje bude dobro izvedeno kako vozač ne bi završio van puta.
Automobil u ovakvim situacijama procenjuje podatke senzora i drugih sistema, uključujući i sistem za zadržavanje u voznoj traci. Ovaj sistem u Škoda automobila koristi kameru koja ne samo da registruje bele i žute linije, već i puteve sa prelazima asfalt-šljunak ili asfalt-trava, ivičnjake, betonske barijere, stubove i dr. Asistencija za zadržavanje vozila u traci radi pri brzinama do 65km/h. ,,Da bi se sistem aktivirao, potrebno je da kamera uoči granicu na jednoj strani i koristi tu granicu da navodi vozača’’, kaže Ondrej Smetana.
Tokom demonstracije, monitor je pokazao kako Lane Assist omogućava automobilu da "vidi" granice traka
Ondrej ističe da sistem detektuje rastojanje između automobila i granice trake, procenjuje koliko se brzo automobil približava traci i u skladu sa tim prilagođava upravljanje automobilom. ,,Sistem nije aktivan pri manjim brzinama i ne funkcioniše prilikom kretanja u oštrim krivinama sa bočnim ubrzanjem od 3 m/s ili više. Sistem detektuje i aktivnost vozača preko volana, ali vozač i dalje mora da ima primarnu ulogu u upravlja vozilom’’, objašnjava Ondrej. U manjim krivinama sistem omogućava vozaču da ’’preseče’’ krivinu odnosno da se što više približi unutrašnjoj ivici. Sistem ne interveniše ni u situacijama kada su uključeni pokazivači pravca (osim u slučaju kada je automobil u mrtvom uglu vozača). ,,Vozač može uvek da nadjača sistem primenom sile’’, dodaje Ondrej.